Na unošenje neke namirnice mogu se javiti neželjene reakcije koje mogu biti izazvane imunološkim mehanizmom (nutritivne alergije) ili neimuniološkim mehanizmom (intolerancija na hranu).

Ove neimunološke (pseudoalergijske reakcije) gde izostaje reakcija stvaranja antitela na hranu koja deluje kao antigen mogu nastati usled različitih uzroka. Pošto je teško identifikovati uzrok nastanka ovih poremećaja, koristi se termin intolerancija na hranu, kao širok pojam koji podrazumeva neželjene reakcije na hranu. Uzrok može biti:

• nedostatak enzima (npr. laktoze pa osobama sa takvim poremećajem smeta mleko i mlečni proizvodi, što se manifestuje grčevima, gasovima, dijarejom);
• prisustvo mikroorganizama, tj. bakterija i njihovih toksina u namirnicama;
• usled prisustva prirodne supstance u hrani kao što je histamin (u siru, vinu, ribi, naročito tunjevini), što izaziva simptome slične alergiji koji se označavaju kao histaminska toksičnost;
• reakcije na aditive (supstance dodate hrani da se poboljša ukus, boja ili zaustavi rast mikroorganizama);
• psihološke reakcije, zapaljenja pojedinih organa sistema za varenje;
• psihički činioci.

Alergija na hranu – nutritivna alergija

Nutritivni alergen je fragment hrane, najčešće protein koji nije dovoljno svaren pod dejstvom sokova za varenje ili dobro kulinarski obrađen i kao rezultat toga on prolazi kroz crevnu sluzokožu, ulazi u krv, a zatim u organe izazivajući alergiju. Pri prvom kontaktu sa nekom namirnicom ne dolazi do alergijske reakcije. Ona tada biva prepoznata od strane imunog sistema kao strana materija-antigen i na nju se tada stvore antitela. Tek pri ponovnom unošenju te iste namirnice može da se pokrene alergijska reakcija.

Tada dolazi do reakcije Ag (unete namirnice po drugi put ) i At (stvorenih pri prvom unosu te supstance). Tada se oslobađaju supstance kao što je histamin iz mastocita koje oštećuju tkiva i daju simptome alergije. Mastociti se nalaze u celom organizmu, ali ih najviše ima u nosu, ždrelu, plućima, koži, centralnom nervnom sistemu i sistemu za varenje. To je upravo i razlog što alergijske reakcije na hranu ne zahvataju samo sistem za varenje. Ako se tegobe odnose na sistem za varenje govorimo o digestivnoj alergiji. Ona se najčešće ispoljava kao dijareja ili tegobe sa varenjem, nadimanje, grčevi u trbuhu. Takođe može da se ispolji i na sluzokoži usta kao aftozni stomatitis ili crvenilo.

Na koži: urtikarija, ekcem, angioedem, vaskulitis (upala kapilara). Respiratorni sistem: kijavica, bronhitis, otezano disanje, bronhijalna astma. Ako je zahvaćeno više sistema nastaće anafilaktički šok (praćen padom krvnog pritiska). Centralni nervni sistem: migrena, sindrom napetosti, umora, smanjene koncentracije i drugi nedovoljno definisani znaci. Ako je osoba jako osetljiva na neki alergen, biće zahvaćen veći broj organa alergijskom reakcijom. Zbog oštećenja krvnih sudova oni će propuštati tečnost u tkiva i smanjiće se količina cirkulišuće krvi, što uslovljava pad krvnog pritiska i stanje šoka. Znaci anafilaktičkog šoka su: svrab po koži, otok usana, curenje iz nosa, mučnina, bolovi u trbuhu, povraćanje, proliv, otežano disanje, nesvestica, gubitak svesti i smrt.

Šta je to ukrštena alergijska reakcija?

Ako neko ima alergiju na neku namirnicu, doktor će ga upozoriti da izbegava tu namirnicu, ali i srodne namirnice da bi se izbegla alergijska reakcija. Na primer: ako neko daje podatak da je alergičan na dagnje, test će obično pokazati da osoba nije alergična samo na njih već i na druge vrste školjki, pa i na rakove takođe. Kod ljudi koji imaju alergiju na polen zapaženo je da često imaju alergiju na jabuke, dinje, lubenice ili na med.

Kako se leči alergija na hranu

Osnov lečenja je izbaciti (eliminisati) datu namirnicu iz ishrane. Mora se voditi računa o tome da se mnoge namirnice koje izazivaju alergiju nalaze u većim ili manjim količinama u drugim namirnicama, kao jaja u keksu, u dresingu za salatu ili majonezu, mleko u sladoledu. Kod jako alergičnih osoba i minimalne količine unetog alergena mogu izazvati teške, pa i po život opasne alergijske reakcije. U lakšim slučajevima u obzir dolazi davanje antihistaminika i tableta kalcijuma koji će ublažiti svrab, otok, curenje iz nosa, kortikosteroidi (Dexametason, Niripan) koji će otkloniti znake zapaljenja, bronhodilatatori koji će doprineti poboljšanju disanja u slučaju gušenja.

Zašto su kod dece alergije češće

Kod dece je sistem za varenje i imuni sistem “nezreo” i zbog toga je smanjena koncentracija sekretornog IgA u crevnim sokovima, sporija je peristaltika, smanjena količina želudačne kiseline i enzima za varenje, kao i češće virusne infekcije koje koje oštećuju epitel organa za varenje i povećavaju sintezu IgE antitela koja su značajna u nastanku alergijskih reakcija. Kod dece koja su na majčinom mleku alergijske reakcije su manje, ne samo zbog toga sto se kasnije unose druge namirnice i pruža mogućnost sazrevanja organa za varenje, već i zbog toga što majčino mleko sadrži IgA antitela i T limfocite koji smanjuju alergijske reakcije.

Kako se postavlja dijagnoza

• Brižljivo se uzimaju podaci od pacijenta postavljanjem pitanja
• Sprovodi se eliminaciona dijeta (izostavljanje iz upotrebe namirnicu koja je sumnjiva 48 časa i prati pojavu alergije kod pacijenta kad je ponovo uzme). Potreban je oprez jer alergija može biti jaka.
• Kožne probe (skarifikacioni test kao npr. Prik test) Nedostatak im je što mogu dati lažno pozitivan rezultat.
• Test krvi (RAST i ELISA). Traže se specifična anti tela klase IgE
• Jednostruko ili dvostruko slepa metoda. Daje se inkriminisana namirnica u vidu suve supstance u obliku kapsula (ne zna pacijent ili ne zna ni doktor koja je namirnica u pitanju, a na osnovu datih kriterijuma se procenjuje alergija)