Bol u potkolenici

Bol u potkolenici može biti uzrokovan različitim faktorima, a može biti izazvan problemima u mišićima, kostima, zglobovima, nervima ili krvnim sudovima. U zavisnosti od uzroka, bol može biti blag, oštar, pulsirajući ili čak neizdrživ. U nekim slučajevima, bol u potkolenici može nastati zbog faktora koji su van naše kontrole, kao što su starost ili genetika.

Faktori koji mogu povećati rizik od razvoja bola u potkolenici uključuju:

prekomerne fizičke vežbe
trčanje više od 40 km nedeljno
često trčanje na stazi
naglo povećanje fizičke aktivnosti
nizak nivo vitamina D
bavljenje sportom
ravna stopala ili abnormalno visok ris

Ljudi obično povezuju bol u potkolenici sa upalom pokosnice. Međutim, drugi problemi takođe mogu izazvati bol u potkolenici, uključujući manju povredu, frakturu, koštanu modricu ili problem sa izraslinom na kosti, kao što je tumor i ostale slični uzroci:

Grčevi

Grčevi u mišićima potkolenice, poznati kao “noćni grčevi”, mogu izazvati iznenadni i intenzivan bol. Ovi grčevi su najčešći tokom noći ili nakon napornog fizičkog napora.

Povrede mišića

Prekomerni napor ili istezanje mišića u potkolenici, kao što je povreda mišića listova može izazvati bol. Ove povrede se često javljaju kod sportista ili prilikom prekomernog vežbanja.

Povrede tetiva

Povrede ili upale tetiva koje povezuju mišiće sa kostima (npr. Ahilova tetiva) takođe mogu izazvati bol u potkolenici.

Problemi sa zglobovima

Osteoartritis – degenerativna bolest zglobova može uzrokovati bol u zglobovima kolena i potkolenice. Bol nastaje zbog trošenja hrskavice u zglobovima, što dovodi do trenja između kostiju.
Burzitis – upala burze (vrećica ispunjena tečnošću koja smanjuje trenje između kosti i mišića) može izazvati bol u potkolenici, posebno u predelu kolena.

Problemi sa nervima

Išijas– bol je izazvan pritiskom na nervus ischiadicus, može izazvati bol u potkolenici koji se širi duž noge. Bol obično počinje u donjem delu leđa i prelazi u zadnji deo butine, sve do potkolenice.
Kompresija nerva – u predelu kičme ili kuka može izazvati bol u potkolenici, koji se često oseća kao peckanje ili utrnulost.

Problemi sa krvnim sudovima

Venske insuficijencije – kod ove bolesti krv može stagnirati u nogama, uzrokujući bol i oticanje. Ovo stanje je često kod osoba koje dugo stoje ili sede.
Duboka venska tromboza – je stanje u kojem se u venama nogu formira krvni ugrušak. To može izazvati bol, crvenilo, oticanje i toplotu u potkolenici. Ovo stanje može biti ozbiljno i zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer ugrušak može putovati do pluća i izazvati plućnu emboliju.

Manja povreda potkolenice

Obično nastaje usled pada ili udarca, od simptoma se javiti bol, modrice, otok, ispupčenje, krvarenja, ukočenost u nozi.

U većini slučaja povreda se lako može zaceliti bez potrebe otići kod lekara, uz manji odmor, stavljanje hladnih obloga (ali ne direktno na kožu), podizanje noge i blago umotavanje u zavoj su načini, kojima se može sanirati manje povrede.

Koštana modrica (kontuzija)

Koštana modrica na potkolenici može biti posledica direktne traume, kao što je udarac ili udar u nogu tokom pada ili tokom sportom. Može da prođe i nekoliko meseci pre nego što dođe do izlečenja.

Koštana modrica nastaje kada traumatska povreda kosti uzrokuje mikro frakture. Kod rendgenskog Za razliku od slomljene kosti, skeniranje ove povrede neće se prikazivati kao jasna linija preloma ili promena oblika kosti. Dolazi do oštećenja krvnih sudova, pa se krv i druge tečnosti nakupljaju u tkivima. Ovo uzrokuje promenu boje kože oko oštećenog područja. Međutim, povreda je obično dublja od poznatih modrica na koži. Iako modricu možemo da imamo na bilo kojoj kosti, kosti bliže koži, kao što je potkolenica, mogu biti u većoj opasnosti od ove povrede. Ova modrica na kosti se na rendgenskom snimku neće prikazati ali na magnetnoj rezonci će se videti. Simptomi koštane modrice na potkolenici mogu da budu:

produženi bol ili osetljivost
oticanje mekog tkiva ili zgloba
ukočenost
promena boje u povređenom području

Lečenje koštane modrice obuhvata odmor, stavljanje leda, korišćenje analgetika, podizanje noge za smanjenje otoka. U nekim slučajevima potrebno je uraditi drenažu viška tečnosti iz hematoma (teža modrica).

Stres fraktura

Kada dolazi do umora mišića usled prekomerne upotrebe i kada više mišići nemaju snage da apsorbuju dodatni stres tada dolazi do toga da mišić prenese stres na kost i usled ovoga nastaju sitne pukotine i prelomi od naprezanja. Podložnije su žene, sportisti i vojnici. Stres frakture mogu biti posledica:

naglog povećanja fizičke aktivnosti
nošenja neodgovarajuće obuće, kao što su pohabane ili neudobne cipele
trčanje više od 40 km nedeljno
ponavljajući trening visokog intenziteta

Simptomi koji se javljaju usled mikro fraktura kod stres frakture su sledeći:

bol u potkolenici prilikom dodirivanja ili stavljanje dodatnog tereta
produženi bol
osetljivost na mestu povrede
otok

Stres fraktura zahteva hitan tretman kako bi se sprečilo da se ta mala pukotina poveća. Lečenje obuhvata smanjenje aktivnosti, uzimanje antiinflamatornih lekova (aspirin i ubuprofen) radi smanjivanje otoka i upale, korišćenjem kopresivnog zavoja, kod hoda koristiti štake. A to što je najviše potrebno je odmor, koji može da traje od 6 do 8 nedelja, da bi se fraktura zarasla u potpunosti.

Prelom kostiju (fraktura)

Prema istraživanju potkolenica je duga kost koju ljudi najčešće lome. Prelom potkolenice može nastati zbog velike traume noge, kao što je saobraćajna nesreća ili loš pad.

Simptomi preloma potkolenice uključuju:

jak, trenutni bol
deformitet noge
mogući gubitak osećaja u stopalu
kost koja probija kožu

Ako postoji sumnja na slomljenu potkolenicu, treba da se uradi rendgensko snimanje.

Lečenje preloma zavisi od vrste frakture koju osoba ima. Za manje ozbiljne prelome, lečenje može uključivati nošenje udlaga dok se otok ne smanji, gipsa za imobilizaciju noge, različite potpore za zaštitu i podršku noge dok se kost ne zaraste. Najteži slučaj je otvoreni prelom – kada kost viri iz kože tada se pristupa hirurškom zahvatom, gde se terapija vrši operacijom.

Adamantinom i osteofibrozna displazija

Adamantinom i osteofibrozna displazija (OFD) retki su tumori kostiju koji često rastu u potkolenici. Ova dva tumora se smatraju da su dosta slični i dosta povezani.

Adamantinom je sporo rastući maligni tumor koji čini manje od 1% svih karcinoma kostiju i može se proširiti na druge delove kostiju. Adamantinom se obično pojavljuje kod mladih ljudi nakon što kosti prestanu da raste.

Osteofibrozna displazija takođe čini manje od 1% svih tumora kostiju. To je beningni tumor koji se ne širi i često se formira tokom detinjstva.

Najčešći simptomi kod oba tumora su:

Otok i bol u blizini mesta tumora
Prelom kosti zbog tumora koji slabi kost
Krivljenje potkolenice

Rendgenskim snimcima se mogu videti promene na kostiju i time se dokazuje postojanje tumora. Ako tumor izaziva krivljenje noge, lekar može preporučiti nošenje proteza. Operacija se preporučuje ako tumor izaziva deformitet ili prelom kostiju. Kod adamantinoma se kao terapija koristi hirurško uklanjanje jer ne reaguje na hemoterapiji ili drugi tretman raka.

Pagetova bolest kostiju

Pagetova bolest je bolest koja uzrokuje da novoformirana kost ima abnormalan oblik, lako lomljiva i jako slaba. Javlja se kod 2-3% ljudi starijih od 55 godina života. Posle osteoporoze, Pagetova bolest je drugi najčešći poremećaj kostiju. Pagetova bolest može uticati na bilo koju kost u telu, uglavnom se javlja u kičmi, karlici, butnoj kosti i potkolenici. Kod većini ljudi sa Pagetovom bolešću simptomi se ne pojavljaju, ali ako su prisutni simptomi tada oni mogu biti:

bol u kostima
tup bol
krivljenje kostiju
prelomi kostiju
gubitak osećaja ili pokreta
umor
gubitak apetita
zatvor
bol u stomaku

Lečenje Pagetove bolesti uključuje:

antiinflamatorne lekove – lekovi protiv upale
korišćenje štapa kod hoda
bisfosfonatne lekove
suplemente kalcijuma i vitamina D
hirurgiju

Fibrozna displazija

Fibrozna displazija predstavlja oko 7% procenta svih benignih tumora kostiju. Kod fibrozne displazije umesto rasta normalnog koštanog tkiva, događa se to da raste abnormalno fibrozno tkivo. Fibrozna displazija se najčešće javlja u butnoj kosti, potkolenici, rebrima, lobanji, ramenoj kosti i karlici. U nekim slučajevima ali veoma retko (manje od 1% ljudi) fibrozna displazija može postati kancerogena.

Simptomi fibrozne displazije su:

tup bol koji se pogoršava tokom fizičke aktivnosti ili se pogoršava tokom vremena
prelom kostiju
krivljenje kostiju nogu
probleme sa hormonima
Oticanje regije i povećanje bola – se javlja kad fibrozna displazija postaje kancerogena.

Lečenje fibrozne displazije:

korišćenje bisfosfonata
korišćenja proteza
hirurgija

Prevencija bola u potkolenici

Stanja kao genetske poremećaji i nesreće su izvan mogućnosti da se spreče ali ostale uzroke nastanka bola je moguće sprečiti, kao što su povrede, koje se mogu sprečiti

pazeći da se previše ne naprežu
nošenje cipela koje amortizuju udarce
nošenje štitnika za potkolenice
postepeno povećavanje nivoa aktivnosti

Lečenje kod bola u potkolenici

Kod manjih povreda, kao što je modrica ili ogrebotina, obično neće biti potrebna medicinska pomoć. Međutim, kod većih modrica koje ne nestaju nakon nekoliko dana može da bude potrebno da ih lekar drenira kako bi se ubrzalo zarastanje.

Konzervativne metode:
- Odmor – izbegavanje aktivnosti koje uzrokuju bol može pomoći u smanjenju napetosti i povrede.
- Hladne obloge – primena hladnih obloga može pomoći u smanjenju otoka i upale.
- Kompresije i podizanje noge – pomaže u smanjenju otoka.
- Lekovi protiv bolova – nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su ibuprofen mogu pomoći u smanjenju bola i upale.
- Fizikalna terapija – za jačanje mišića potkolenice i poboljšanje fleksibilnosti.
- Kompresivni zavoji – kod bola uzrokovanim povredom ili venskom insuficijencijom, kompresivni zavoji ili čarape mogu pomoći u smanjenju simptoma.
- Ortopedske uloške ili cipele – u nekim slučajevima ortopedski ulošci mogu pomoći u ispravljanju položaja stopala i smanjenju opterećenja na potkolenicu.
Hirurgija – u slučaju ozbiljnih povreda, poput preloma, velikih oštećenja ligamenata ili meniskusa, ili ako druge terapije ne daju rezultate, možda će biti potreban hirurški tretman tj operacija.

Kada treba da se pacijent obrati lekaru?

Ako bol u potkolenici traje više od nekoliko dana, postane intenzivan, ili se javljaju drugi simptomi kao što su otežano hodanje, crvenilo, oticanje ili povišena temperatura, preporučuje se da se obratite lekaru. Takođe, ako postoji sumnja na duboku vensku trombozu, hitna medicinska pomoć je potrebna.

Važno je pratiti simptome i uputiti se na odgovarajući medicinski tretman kako biste izbegli komplikacije i ubrzali oporavak. Orto MD je vaša sigurna destinacija za sve ortopedske probleme i fizičke terapije. Naš tim stručnjaka je tu da vam pruži najbolju moguću negu, uz podršku i pažnju koja vam je potrebna na putu ka zdravlju i dobrobiti.

Poliklinika ORTO MD

SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU

Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93

Email: ortopedijamd@gmail.com