Grudni koš sastoji se od dvanaest pari rebara koja su raspoređena sa obe strane tela. Rebarne kosti se spajaju sa kičmom sa zadnje strane, dok su napred povezane sa grudnom kosti. Prvih sedam rebara direktno su pripojena na grudnu kost, dok osmo, deveto i deseto rebro povezivanje sa grudnom kosti ostvaruju preko hrskavičavih nastavaka. Jedanaesto i dvanaesto rebro su samo pričvršćena na kičmeni stub i nisu povezana sa grudnom kosti. Na rebrima se pričvršćuju brojni mišići trbušnog zida i ramenog pojasa. Međurebarni mišići, smešteni između rebarnih kostiju, imaju ulogu u pokretanju grudnog koša.
Jedan od najčešćih uzroka bola u rebrima su kontuzije, koje se često javljaju u kontakt sportovima. Ove povrede obuhvataju bol i otok, a najčešće nastaju usled direktnog udarca.
Udarci mogu uzrokovati povrede i međurebarnih mišića. Ukoliko je sila udarca prevelika, može doći do naprsnuća ili preloma rebarnih kostiju. U težim slučajevima, prelomi rebara mogu dovesti do povreda unutrašnjih organa, poput slezine, pluća, jetre ili bubrega.
Nastanak bola u rebrima
Povrede se obično dešavaju usled direktnog udarca od strane nekog predmeta ili osobe. Ove povrede obično nastaju tokom sudara u sportovima, poput ragbija, američkog fudbala, borilačkih sportova, hokeja i slično.
Takođe su povrede rebara izuzetno česte kod saobraćajnih nesreća ili usled padova sa visine.
Bol u rebrima može imati različite uzroke, i to ne mora nužno biti povezano sa samim rebrima. U mnogim slučajevima, bol u ovom području može biti izazvan problemima sa mišićima, kostima, nervima ili čak organima koji se nalaze u blizini, poput srca, pluća ili digestivnim sistema.
Mogući uzroci bola u rebrima:
- Prekomerni napor i povrede interkostalnih mišića
Prekomerni napor ili povreda mišića između rebara (interkostalni mišići) mogu izazvati bol u rebrima. Ovaj bol može nastati zbog naprezanja mišića prilikom vežbanja, dizanja teških predmeta ili čak kašljanja. Ponekad se bol može pogoršati prilikom disanja ili kretanja.
- Interkostalna neuralgija
Ovo stanje nastaje kada su nervi između rebara iritirani ili kompresovani, što može izazvati oštar bol. To se često dešava kod povrede, virusnih infekcija (kao što je herpes zoster) ili pritiska na nervne korenove.
- Bol u rebrima od udarca (bol u rebrima na dodir)
Frakture rebra predstavljaju čest uzrok jakog bola, posebno pri dubokom disanju, kašljanju ili kretanju. U nekim slučajevima, povreda rebara može oštetiti pluća, što može dovesti do ozbiljnijih komplikacija. Bolovi mogu biti jaki probadajući, u momentu nastanka povrede tada je bol najintenzivnije jačine. Kod teških povreda bol je jak parališuću i ne mogu da nastave sa aktivnošću.
- Problemi sa plućima
Upala pluća (pneumonija) može izazvati bol u rebrima, naročito prilikom disanja ili kašljanja. Takođe, plućna embolija ili pneumotoraks mogu izazvati iznenadni i oštar bol u predelu rebra.
- Problemi sa srcem (bol ispod levog rebra)
Iako bol u rebrima nije najčešći simptom, bol izazvan srčanim problemima, poput angine pektoris ili infarkta miokarda (srčani udar), može se ponekad osećati u gornjem delu trupa, uključujući područje rebra.
- Problemi sa probavnim sistemom
Problemi sa želucem, poput gastroezofagealne refluksne bolesti, mogu izazvati bol koji se oseća kao pritisak u grudima ili rebrima. Takođe, bol u rebrima može biti uzrokovan problemima sa žučnom kesom, poput žučnih kamenaca, ili pankreatitisom (upala pankreasa).
- Bol u rebrima kod trudnoće
U trudnoći, kako beba raste, povećava se pritisak na dijafragmu i unutrašnje organe, što može izazvati bolove u rebrima, posebno u kasnijim fazama trudnoće.
Fibromialgija je hronična bolest koja izaziva bol u mišićima, ligamentima i tetivama, i može biti uzrok bolova u rebrima, uz druge simptome poput umora i poremećaja spavanja.
Pojava otoka i osetljivost na dodir često su prisutni, uz poteškoće u dubokom udahu kada se bol pojačava. Obično bolovi se osećaju tokom jutra ili kasno popodne.
Bol može postati intenzivniji kada osoba leži na povređenoj strani, i pojačava se pri kašljanju, kijanju ili bilo kojim ostalim velikim pokretima grudnog koša, poput saginjanja, dizanja težih predmeta, guranja ili vučenja.
Kada treba da se obratite lekaru?
Bol u rebrima obično nije ozbiljan, ali u nekim slučajevima može biti znak ozbiljnog stanja. Potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć ako:
- Bol u rebrima prati otežano disanje, vrtoglavicu, znojenje, mučninu ili bol u levoj ruci, što može ukazivati na srčani udar.
- Ako bol postane vrlo jak, oštar ili traje duže vreme.
- Ako bol u rebrima prate simptomi poput kašlja sa krvavim ispljuvkom ili teškoće u disanju, što može ukazivati na ozbiljnu plućnu bolest.
Lečenje bola u rebrima i oporavak
Lečenje zavisi od uzroka kojim je bol nastao:
- Kod mišićnih bolova – odmor, primena toplih ili hladnih obloga, kao i lekovi protiv bolova (poput ibuprofena ili paracetamola) mogu pomoći.
- Kod povrede rebara – ako je nastao prelom kostiju rebara tada je ojačavanje područja i odmor ključni. U nekim slučajevima, može biti potrebna operacija.
- Kod problema sa plućima ili srcem – nakon svih potrebnih pregleda lekar će utvrditi osnovni uzrok problema i primeniti odgovarajuću terapiju (antibiotici, lekovi za srčane probleme, operacija ili druge intervencije).
Ako bol u rebrima traje ili se pogoršava, uvek je najbolje da se posavetujete sa lekarom kako biste utvrdili tačan uzrok i započeli odgovarajući tretman.
Oporavak
Pacijenti sa povredama rebara se obično oporave u potpunosti u periodu od 4 do 6 nedelja. U slučaju težih povreda, preloma ili slično, oporavak se produžava na period od nekoliko meseci. Povratak sportskim aktivnostima je moguć vrlo brzo, međutim uz mere opreza kako se povreda ne bi ponovila ili pogoršala. Sve potrebne rešenja kod sportskih povreda možete naću u našoj ortopedskoj poliklinici Orto MD, gde vrhunski stručnjaci u oblastima ortopedije i fizikalne medicine su na raspolaganju za svakog pacijenta.
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
