Bronhijalna astma podrazumeva hroničnu opstruktivnu upalu (inflamaciju) disajnih puteva koja dovodi do suženja disajnih puteva i tegoba u vidu otežanog disanja, sviranja u grudima (vizinga), osećaja nedostatka vazduha, kašlja, iskašljavanja itd.
Astma nastaje zbog preosetljivosti disajnih puteva na različite spoljne i unutrašnje faktore, što izaziva njihovu upalu i sužavanje.
Bolest se karakteriše pojačanom reakcijom bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično kad je pacijent u neposrednoj okolini nekom provokativnom faktoru astme.
Ovi napadi mogu biti izazvani različitim okidačima, uključujući alergene, respiratorne infekcije, fizičku aktivnost, dim, promene temperature i stres itd.
Nastanak astme i simptomi
Stalna upala disajnih puteva dovodi do povećane osetljivosti (hiperreaktivnosti) disajnih puteva na različite stimuluse, kao što su fizička aktivnost, pušenje, alergijske supstance (alergeni) ili infekcije. Bronhijalna astma se može javiti u detinjstvu (tada je najčešće alergijskog porekla), ali se može javiti i u odraslom dobu, kada se uglavnom javlja kod mladih žena, često je udružena sa gojaznošču i nije alergijskog porekla (intrinsic astma).
Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme.
Astma se najčešće prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.
Nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme.
Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupama:
- Inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni)
- Lekovi (mogu da izazivaju akutni napad astme) – acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi.
- Atmosfersko zagađenje i loši klimatski uslovi – duvanski dim, ozon, azot-dioksid i sumpor-dioksid (u velikim koncentracijama), profesije koje rade sa obradom metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata.
- Mikrobiološki uzročnici – respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, virus influence i rinovirus.
- Tokom fizičkog naprezanja – trčanje, plivanje
Tokom astme u organizmu nastaju sledeće promene:
- Sužavanje disajnih puteva: Zbog upale, mišići oko disajnih puteva postaju preosetljivi i mogu se grčiti (bronhospazam), što izaziva sužavanje disajnih puteva.
- Povećana proizvodnja sluzi: Inflamacija izaziva pojačanu proizvodnju sluzi koja još više otežava disanje.
- Povećana bronhijalna reaktivnost: Disajni putevi postaju preosetljiviji na različite okidače.
Nekada je simptome bronhijalne astme teško razlikovati od simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća, kod koje, za razliku od astme, postoji stalno suženje disajnih puteva.
Simptomi kod astme se mogu javiti povremeno, u obliku napada, ili mogu biti prisutni i konstantni, ali sa različitim intenzitetima. Najčešći simptomi astme uključuju:
- Otežano disanje (dispneja) – osećaj nedostatka vazduha
- Zviždanje u grudima (vizing)
- Kašalj
- Stezanje u grudima
- Iskašljavanje
- Lupanje srca
- Neprijatnost u grudima
- Nevestica
- Slabost
Gušenje se javlja u vidu napada između kojih su faze remisije. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su različiti. Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature.
Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.
Dijagnostika
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i ispitivanja funkcije pluća i ostalih analiza dobijenih iz krvi ili drugim dijagnostičkim metodama.
- Laboratorijske analize krvi
- Antitela (IgE) u krvi
- Gasne analize
- Alergološke kožne probe na inhalacione i nutritivne alergene (kožne probe na alergene)
- Spirometrija
- Bronhodilatatorni (ventolinski) test
- Rendgen (RTG) pluća
- CT (skener) grudnog koša
Lečenje i prevencija
Cilj lečenja astme je redovna kontrola simptoma, smanjenje rizika od ponavljanja faza pogoršanja, održavanje normalne plućne funkcije, održavanje normalne funkcionalnosti i kvaliteta života, sprečavanje ozbiljnih neželjenih dejstava dugotrajne terapije.
- Prestanak pušenja
- Lečenje pridruženih bolesti kao što je gastroezofagealna refluksna bolest i alergijski rinits
- Redovno sezonsko vakcinisanje protiv virusa gripa
- Smanjenje telesne masne kod gojaznih osoba
- Redovna fizička aktivnost, najbolje plivanje
Savetuje se da osobe obolele od astme uvek sa sobom nose pumpicu pošto se napad astme ponekad može desiti iznenada na javnom mestu.
U medikamentnom lečenju astme postoji nekoliko grupa lekova koji se najčešće koriste:
- Sredstva za prevenciju opstrukcije (antiinflamatorni lekovi)
- Za otklanjanje opstrukcije (bronhodilatatori)
Takođe među terapijom spada i Imunoterapija ( kod alergijskijske astme) i promene u životnim navikama i izbegavanje okidača, kao što su dim, polen, kućna prašina ili hrana na koju postoji alergija
Prevencija
Astma se može sprečiti.
Kod dece u čijim je porodicama zabeležena astma, početni razvoj astme se može sprečiti izbegavanjem izloženosti pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, grinju, polenu itd.
Prevencija je zasnovana na:
- Redovnom uzimanju lekova – održavanje redovne terapije kako bi se sprečili napadi i kontrolisao upalni proces u plućima
- Izbegavanje okidača – prepoznavanje i izbegavanje faktora koji pogoršavaju simptome astme (alergeni, zagađenje, dim, stres)
- Praćenje simptoma
Naša klinika u sklopu svojih službi ima i specijaliste pulmologije, koji su spremni da Vam odgovore na sva Vaša pitanja u vezi bronhijalne astme, pregled možete zakazati ovde.
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
