Burzitis je zapaljenje burze, koja je mala zatvorena kesa ispunjena sa tečnošću, i nalazi se u unutrašnjosti zgloba. Funkcija burze je da smanjuje trenje između tetiva i kosti, između dve tetive i između koštanih izbočina i same kože. U ljudskom telu postoji veliki broj burzi, koja omogućavaju glatku pokretljivost i sprečavaju do dolaska oštećenja prilikom kretanja usled trenja.
Do burzitisa može doći na više načina, ali najčešći uzroci su usled ponavljajućih pokreta tokom fizičke aktivnosti, i dugotrajnog pritiska na zglobu ali takođe može biti uzrokovan povredom ili infekcijom, kad bakterije prodiru u burzu iz krvotoka ili oštećene kože.
Burzitis se najčešće javlja u velikim zglobovima kao što je rame (subdeltoidna burza), lakat (burza olekrani), kuk (trohanterična burza) i koleno (Bakerova cista, prepatelarna, burza pes anserinusa).
Kod upaljene burze mesto javljanja postane bolno, otečeno i postaje ograničeno u pokretu.
Uzroci nastanka i vrste burzitisa
- Ponavljajući pokreti – kod postojanja prekomernog opterećenja ili ponavljajućih istih pokreta tokom dužeg vremenskog perioda (kod nekih vrstva sporta, kao što je tenis, golf ili biciklizam)
- Pritisak na zglobove – dugotrajno sedenje, čučanje ili klečanje, može dovesti do burzitisa, posebno u kolenima i kukovima. Poslovi ako čistačice i zidari su od povećanog rizika za nastanak burzitisa
- Povrede ili udarci
- Infekcije – javljaju se jako retko ali postoji mogućnost do nastanka burzitisa usled bakterijske infekcije, kad bakterije uđu kroz ranu ili posekotinu.
- Hronične bolesti – povećani rizik od razvoja burzitisa imaju osob koje pate od artritisa, gihta, dijabetesa itd.
Studentski lakat
Upala burze na laktu, poznata kao olekranon bursitis ili studentski lakat, se kada dolazi do iritacije ili pritiska na burzu koja se nalazi na vrhu lakatnog zgloba, tačno ispod kože. Ova burza se nalazi između kože i kostiju lakta i ima zadatak da smanji trenje prilikom kretanja.
Kada postoji dugotrajni pritisak na ovu burzu, kao na primer pri učenju za stolom ili tokom drugih aktivnosti gde se stalno naslanjamo na laktove, burza može reagovati upalom. Upala izaziva nakupljanje tečnosti unutar burze, što rezultira njenim oticanjem i stvaranjem jasno vidljivog “jastuka” na laktu.
Prepatelarni burzitis
Prepatelarni burzitis je upala burze koja se nalazi na prednjem delu kolena, između patele i kože. Do upale dolazi usled dugotrajnog čučanja, ponovljenih manjih udaraca ili jednog većeg udarca ili kod pada. Zbog stalnog pritiska na ovo područje, često je povezano sa profesijama kao što su parketari i keramičari, koji provode puno vremena u čučnjevima. Takođe, često se javlja kod sportova gde su padovi ili česta interakcija sa podlogom – poput odbojke, košarke, rukometa, fudbala, borilačkih veština i gimnastike.
Bekerova cista
Bekerova cista je upala burze koja se nalazi u poplitealnoj jami, na zadnjoj strani kolena. Ova burza je direktno povezana sa zglobom, pa tečnost koja služi za podmazivanje kolena može da se nakuplja u ovoj takozvanoj kesi. Kada dođe do nakupljanja tečnosti, burza može da se poveća, što dovodi do otoka u tom području. Iako ovaj otok ne mora uvek biti posledica upale, može izazvati nelagodnosti i smetnje prilikom kretanja, jer utiče na slobodno pomeranje kolena. Bekerova cista se često javlja kao rezultat povećanog pritiska ili stresa na koleno, a može biti povezana i sa drugim stanjima poput artritisa ili povreda kolena.
Trohanterični burzitis
Trohanterični burzitis je upala jedne ili više burzi koje se nalazi u području velikog trohantera, koji se nalazi na spoljašnje strane kuka. Najčešći uzroci su direktna trauma, kao što je pad na bok, i prenaprezanje koje izaziva niz mikrotrauma. Prenaprezanje nastaje usled dugotrajnog sedenja, stajanja, ili trčanja na duže staze, što dovodi do prekomernog stresa na burze.
Simptomi burzitisa i dijagnostika
Kod akutnog burzitisa bol je intezivan, i zbog bola javlja se i ograničena pokretljivost zgloba. Osim kod pokreta bol se može javljati i u toku noći. Prisutan je otok, koža može biti crvena. Ponekad mogu biti prisutni i povećana temperatura, groznica.
Kod hroničnog burzitisa, simptomi mogu biti vrlo blagi, gotovo neprimetni, i mogu trajati duže vreme. Ove tegobe često dovode do značajnijeg smanjenja pokretljivosti zgloba.
Pri dijagnostici burzitisa, osim anamneze i kliničkog pregleda kod specijaliste fizikalne medicine, mogu se koristiti i dodatne dijagnostičke metode, zavisno od procene lekara. To uključuje laboratorijske analize, rendgensko snimanje, ultrazvučni pregled mekog tkiva, kao i magnetnu rezonancu. Izbor metode zavisi od težine simptoma i specifičnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.
Lečenje upale burze
- Odmor – ključno je da upaljeni zglob treba da miruje, kako bi se smanjilo dalje opterećenje na burzu i omogućilo njen oporavak. I nošenje elastičnih poveza je jako dobra opcija, pošto nošenjem poveza povećava se pritisak u otečenom području a time se poboljšava resorpcija tečnosti u otoku.
- Hladne obloge – korišćenje hladnih obloga može pomoći u smanjenju otoka i bola. Preporučuje se da se obloge primenjuju 15-20 minuta, nekoliko puta dnevno.
- Lekovi protiv bolova – lekovi kao ibuprofen ili aspirin mogu smanjiti bol i upalu.
- Fizikalna terapija – vežbe istezanja i jačanja mogu pomoći u obnavljanju pokretljivosti i smanjenju bola. Ali takođe i elektroterapije, magnetna, laserska i ultrazvučna terapija može da bude od pomoći.
- Punkcija – je česta procedura, gde se ulazi iglom u područje otečene burze, zatim se izvlači tečnosti špricem
- Injekcije steroida – ako se bol ne smiruje, lekar može preporučiti injekcije steroida kako bi se smanjila upala.
- Hirurški zahvat – u vrlo retkim slučajevima, ako je burzitis hroničan i ne reaguje na druge tretmane, može biti potrebna hirurška intervencija za uklanjanje upaljene burze.
Prevencija
- Ako se bavite sportovima ili radom koji uključuju ponavljajuće pokrete, važno je da pravilno izvodite pokrete kako biste smanjili stres na zglobove.
- Redovan odmor i pauze tokom fizičkih aktivnosti mogu pomoći u sprečavanju prenaprezanja.
- Upotreba zaštitnih jastučića ili elastičnih traka može pomoći u smanjenju pritiska na zglobove.
- Održavanje fleksibilnosti i jačanje mišića oko zglobova može smanjiti rizik od burzitisa.
Ukoliko se burzitis ne leči, može postati hroničan, uzrokovati dugotrajan bol i smanjenje funkcije zgloba, pa je važno prepoznati simptome i potražiti medicinsku pomoć na vreme.
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
