Čak do 80% ljudi je u svom životu iskusilo bolove u vratu. Bol i ukočenost vrata mogu značajno ometati svakodnevne aktivnosti, narušavajući kvalitet sna i otežavajući normalno okretanje glavom. Međutim, bol u vratu ne treba mešati sa cervikalnim sindromom. Iako su ta dva stanja u uskoj povezanosti, cervikalni sindrom je mnogo ozbiljniji problem od samog bola u vratu.
Šta je cervikalni sindrom i koji su uzroci nastanka?
Ukoliko imate ograničenu pokretljivost vratnog dela, pojačanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa, bol u području vrata koji se širi u ruke ili oblast glave – verovatno patite od cervikalnog sindroma.
Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju primarno bolom u vratnom delu kičme i potiljku. Bol se posle najčešće širi na područje ramena i ruke, lopatice i leđa. Ovaj sindrom obuhvata bolove, ukočenost i druge tegobe koje su povezane sa oštećenjem ili degeneracijom struktura u vratu, kao što su intervertebralni diskovi, kičmeni zglobovi, nervi i ligamenti.
Uzroci nastanka cervikalnog sindroma
Kod većine ljudi, glavni uzroci cervikalnog sindroma su loše držanje, dugo sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti i slabost mišića vrata.
Takođe se može javiti kod mehaničke povrede ili traume (npr. povreda u saobraćajnoj nesreći), različitih kompresije, razni zapaljenski procesi, nervnih oštećenja u predelu cervikalnog (vratnog) dela kičme ili iritacije nerava. Često nastaje i kao posledica degenerativnih procesa koji su deo starenja. Već posle 30. godine života, diskovi koji se nalaze između kičmenih pršljenova gube fleksibilnost i brže se troše. Diskus hernija je isto jedan od uzroka nastanka cervikalnog sindroma, ako se disk pomeri ili ispadne iz svoje normalne pozicije, može doći do pritiska na nervne korene, što izaziva bol. Spondiloza predstavlja degenerativni proces u kojem dolazi do oštećenja zglobova u vratu, što može dovesti do bola i ukočenosti.
Od cervikalnog sindroma najčešće pate ljudi u srednjem životnom dobu (30-50 godina). Ženski pol je dvostruko ugroženiji.
Simptomi cervikalnog sindroma
Simptomi se mogu podeliti u dve grupe kao specifični i nespecifični.
- Nespecifični simptomi:
- Bol u vratu i ramenima
- Osetljivost na dodir u vratnom i ramenom delu tela
- Ograničena pokretljivost vrata
- Ukočenost vrata i ramena
- Grč mišića
- Vrtoglavica
- Zujanje u ušima
- Probadanje između korena vrata i ramena
- Napetost
- Trnjenje duž ruke i prstiju
- Specifični simptomi su vezani za lezije pojedinih nerava, tj. njihovih korenova.
Cervikalni sindrom se vezuje za profesionalna oboljenja, poput onih poslova koji zahtevaju provođenje dosta vremena za računarom iili ponavljanje pokreta koji uključuju pokrete vrata (podizanje predmeta iznad glave).
Obično, simptomi cervikalnog sindroma se na samom početku ignorišu i ljudi ne obraćaju pažnju na njih. Kao posledica navedenih simptoma i zanemarivanja tegoba, obično se formiraju bolni čvorići u mišićima duž vrata, prema ramenima i između lopatica (miogeloze). Ovo dalje dovodi do drugog sindroma – miofascijalnog sindroma (zapaljenje mišićnog omotača).
Ako kičmena moždina ili nervni korenovi budu uklješteni usled spondiloze ili diskus hernije, može doći do:
- zujanja, utrnulosti i slabosti u rukama, šakama, nogama ili stopalima
- nedostatak koordinacije i teškoće sa hodom
- gubitak kontrole bešike ili creva.
Dijagnostika cervikalnog sindroma
Cervikalni sindrom se dijagnostikuje na fizikalnom pregledu. Lekar ispituje držanje tela, položaj glave i vrata, gde se uočavaju vidljivi deformiteti i anomalije. Nakon toga vrši se palpacija, gde se ispituje tonus i osetljivost mišića u toj zahvaćenoj regiji. Posle toga sledi analiza pokretljivosti vratne kičme, gde se spituje se fleksija (mogućnost pacijenta da bradom dodirne grudni koš), ekstenzija (mogućnost zabacivanja glave unazad), lateralna fleksija (mogućnost pacijenta da glavom dodirne jedno, pa drugo rame), rotacija (mogućnost pacijenta da rotira glavu od jednog ramena ka drugom). U nekim slučajevima se preporučuje snimanje magnetnom rezonancom, rendgen snimanja kičme, neurološki pregled ili druge dodatne pretrage.
Kako se leči cervikalni sindrom?
Glavni cilj tretmana za cervikalni sindrom je rešavanje uzroka bola a posledice kao što je bol i ukočenost, će proći sami od sebe posle rešavanje uzroke. Posledice se mogu izlečiti ali na kratko i ovo lečenje nije trajno sve dok se ne izleči primarni uzrok cervinalnog sindroma. Krajnji cilj je svakako otklanjanje bola i drugih simptoma, poboljšanje pokretljivosti, pospešivanje kvaliteta života i sprečavanje invaliditeta.
Kao prvu pomoć pri suzbijanju bola, pacijentima se savetuje masaža, a preporučuju se i lekovi protiv bolova ili za opuštanje mišića u slučaju da su se javili spazmi i grčevi. Lekovi mogu samo maskirati bol a ne i ukloniti u potpunosti.
U zavisnosti od toga da li je u pitanju akutni ili hronični cervikalni sindrom, fizioterapeuti mogu predlažiti različite kombinacije tretmana.
- Akutni cervikalni sindrom:
- Mirovanje i relaks
- Sunđerasta kragna se može nositi kratko (3-4 dana), uz obavezno skidanje kako mišići vrata ne bi oslabili
- Elektroterapija (npr. TENS), laser, magnetna, ultrazvučna i/ili manipulativna terapija (kiropraktika)
- Kineziterapija (lagane vežbe u trajanju od 10-15 min svakog dana, ujutro i uveče)
- Hronični cervikalni sindrom:
- Kineziterapija – individualno određena za svakog pacijenta prema njegovim potrebama. Najviše se radi na jačanju mišića stabilizatora celog trupa, ramenog pojasa i ruku, kao i na povećanju elastičnosti mišića.
- Masaža
Medikamentozno lečenje uključuje lekove koje smanjuje upalu, bolove i ostale simptome vezane za cervikalni sindrom. Nesteroidni ani-inflamatorni lekovi (Ibufren) se koriste kod lečenja upale mišića, dok kortikosteroidi (Prednizon) mogu olakšati bolove, a kod jakih bolova mogu se dati i injekcije steroida. Miorelaksansi su lekovi koji se koriste za relaksaciju mišića i uzimaju se za ublažavanje grčeva u mišićima vrata. U nekim slučajevima se mogu koristiti i lekovi protiv napada (za epilepsiju) i antidepresivi. Pored toga, kremе za cervikalni sindrom mogu biti korisne u smanjenju bola i upale, jer često sadrže sastojke koji pomažu u opuštanju mišića i poboljšanju cirkulacije u zahvaćenom području.
Vežbe su jako korisne kao metoda lečenja kod akutnog cervikalnog sindrome, pošto se istezanjem obezbeđuje više prostora unztar kičme ako su stegnuti nervni korenovi. Fizioterapeut vam može pokazati vežbe za cervikalni sindrom, kako biste radili na istezanju i jačanju mišića u vratu i ramenima. Pacijent treba da izvodi lagane, neopterećujuće vežbe, jer bi preterano opterećenje dovelo do pogoršanja simptoma. Preporučuje se da se vežbe i istezanja rade na svakih par sati, koje traje oko 10-15 minuta. Kao i kod drugih sindroma, i ovaj se može uspešno lečiti u našoj ordinaciji primenom osteopatskih tretmana.
Koliko traje lečenje cervikalnog sindroma?
Trajanje lečenja cervikalnog sindroma zavisi od pojedinca do pojedinca, najčešće je potrebno između 4 i 6 nedelja da bol potpuno nestane ili da se znatno smanji, mada se u blažim slučajevima bol povuče već nakon nedelju-dve.
Prevencija cervikalnog sindroma
Održavanje pravilnog držanja tela tokom sedenja i stajanja može smanjiti rizik od problema sa vratnim delom kičme. Kod posla koji zahteva da radite na računaru ili dugotrajno sedite, pravite redovne pauze i istežite vrat i ramena. Česte i redovne vežbe istezanje i jačanje mišića vrata može pomoći u prevenciji bolova.
Cervikalni sindrom je često uzrokovan kombinacijom faktora, a pravovremeno prepoznavanje i tretman mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Ukoliko želite da izlečite cervikalni sindrom i zaboravite na bol, potrebni su Vam posvećeni, struči i sertifikovani terapeuti koji imaju iskustva i zadovoljne pacijente. Poliklinika OrtoMD Vam stoji na raspolaganju! Kontaktirajte nas već danas, tu smo za Vas.
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
