Plantarni fascitis predstavlja zapaljenje plantarne fascije. Plantarna fascija je vlaknasta tetiva, koja se sa jedne strane spojena na unutrašnjoj strani petne kosti, a sa druge strane na poprečnim ligamentima metatarzalnih kostiju i na tetivama pregibača (fleksora) prstiju stopala. Funkcija plantarne fascije je održavanje koštanih svodova stopala, kao i statička podrška stopalu prilikom pokreta, ali i apsorpcija vertikalnih sila na stopalo prilikom hoda.
Kod intenzivnih fizičkih aktivnosti koje uključuju dugo trčanje, dugo hodanje ili duže stajanje, takođe nošenje neadekvatne obuće ili usled nekih drugih predispozicija, može doći do upale plantarne fascije.
Klinička slika upale plantarne fascije
Bol je jedan simptom koji je najznačajniji i najvažniji kod plantarnog fascitisa. Najjači bolovi se javljaju ujutru nakon ustajanja i prvi koraci znaju da uzrokuju oštru bol. Nakon nekoliko koraka, bol se smanjuje i hodanje postaje moguće. Kasnije tokom dana ili tokom fizičke aktivnosti, bol se može pojačati, tada pacijent oseća da mu je odmor neophodan. Kod posebno jakih upala, bolovi mogu biti intenzivni i trajati celo vreme, i tako sprečiti normalno funkcionanisanje i hod.
Od ostalih simptoma se može javiti i osećaj pečenja ili stezanja. U nekim slučajevima može doći do blagih otoka na donjoj strani pete, gde se fascija veže za kost.
Upala plantarne fascije može nastati zbog nekoliko poremećaja, uključujući:
- Strukturne:
- Ravno stopalo (pes planus)
- Udubljeno stopalo (pes cavus)
- Pronacija stopala (previše uvijeno stopa ka unutra)
- Degenerativne: starenje i atrofija masnih jastučića na peti
- Greške i nepravilni položaj na treningu i poslu
- Gojaznost
- Nepravilna obuća
- Trudnice, zbog promena u telesnoj težini i načinu hodanja, mogu biti podložnije ovom stanju.
Dijagnoza
Dijagnoza plantarnog fascitisa obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda. Lekar će tokom fizičkog pregleda, proverati pokretljivost, fleksibilnost i osetljivost na peti. U nekim slučajevima, mogu biti preporučene dodatne dijagnostičke metode, kao što su rendgen, ultrazvuk ili MRI.
Kako se leči plantarni fascitis?
Lečenje se može obaviti neinvazivnim ili invazivnim metodama. Najvažniji korak je da se prvo primene konzervativne i neinvazivne metode, a ako one ne donesu rezultate, tada se preporučuju invazivne metode.
Neinvazivne metode
Konzervativne metode
Odmaranje – smanjenje aktivnosti koje opterećuju stopalo, posebno hodanje i trčanje
Istezanje i vežbe – vežbe istezanja za plantarnu fasciju kao i za Ahilovu tetivu i jačanje mišića stopala, mogu poboljšati fleksibilnost i smanjiti pritisak na stopalo. I time se doprinosi da ligamenti na stopalima se oporave.
Korišćenje odgovarajuće obuće
Ledene obloge i prirodna mast za plantarni fascitis – primena leda na bolno područje može smanjiti upalu i ublažiti bol.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) – lekovi poput ibuprofena mogu pomoći u smanjenju bola i upale.
Ostale neinvazivne metode terapije
Lečenje se započinje krioterapijom (terapija ledom), u trajanju od 15 do 20 minuta.
Nastavlja se ostalim fizikalnim metodama poput IFS strujom, TENS-om, laserom, ultrazvukom, koje se aplikuju naizmenično u kombinaciji sa SHOCKWAVE terapijom. Terapija shockwave udarnim talasima koristi visokoenergetske talase koji mogu pomoći u stimulaciji procesa oporavka i smanjenju bola. Ovakav pristup kod upale plantarne fascije daje izvanredne rezultate i skraćuje vreme oporavka i brže vraća sportiste na teren.
Lečenje se nastavlja kineziterapijskim tretmanom tj. vežbama. Istezanjem mišića potkolenice i stopala. Pre početka istezanja obavezno je zagrevanje mišića koji se istežu. Zatim se uključuju vežbe jačanja muskulature plantarne stane stopala u cilju korigovanja spuštenosti luka stopala i rasterećenja plantarne fascije.
Takođe primenom Kinesio Taping-a značajno se može smanjiti bol i omogućiti da korekcijom prostora plantarna fascija pravilno klizi i kreće se, a samim tim ubrzava se prolazak upale.
Invazivne metode lečenja
Kortikosteroidne injekcije – ukoliko se neinvazivni metode ne pokažu kao pravo rešenje problema, primenjuju se kortikosteroidi direktno u područje plantarne fascije kako bi se smanjila upala. Pri aplikaciji kortikosteroida uvek treba biti oprezan, jer može doći do nastanka rupture plantarne fascije i atrofije masnog jastučeta pete.
Hirurška intervencija – je obično poslednja opcija kad ni na jedan od prethodnih spomenutih metoda bol kod upale plantarnog fascitisa ne reaguje, i kad bol traje duže od 6-12 meseci. Hirurgija može uključivati uklanjanje kamena (spurs) sa pete ili delimično uklanjanje plantarne fascije.
Plantarni fascitis dobro reaguje na lečenje, ali potrebno je imati veliko strpljenje u lečenju ovog neprijatnog sindroma.
Koje korake treba preduzeti da bi sprečila upalu plantarne fascije?
- Pravljene čestih pauza i odmor tokom dugog stajanja
- Voditi računa o telesnoj težini
- Adekvatan plan treninga kod sportista uz obavezno zagrejavanje pre treninga
- Nošenje adekvatne obuće i korišćenje uložaka za obuću
- Postepeno povećavanje intenziteta i učestalost kod vežbanja, kako bi se izbegla preopterećenjost stopala
Iako je plantarni fascitis česta upala koja može izazvati bol, uz pravilno lečenje većina ljudi se oporavi i nastavi sa normalnim aktivnostima.
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
