Reumatoidni artritis (ili više poznatija u narodu kao reuma) je hronična sistemska autoimuna bolest. Reumatoidni artritis predstavlja zapaljensko oboljenje koje zahvata zglobove ali i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Upala počinje u sinovijalnim membranama (koja oblaže unutrašnjost zglobne šupljine, obezebeđuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti) i daljim procesima se širi na okolna tkiva i sisteme, ova upala dovodi do otoka, bola i postepenog oštećenja zgloba. Otok i bol u zglobovima predstavlja prve znake reumatoidnog artritisa.
Patofiziološki procesi tokom reumatoidnog artritisa:
- Upala sinovijalne membrane – upala izaziva oticanje i povećava proizvodnju sinovijalne tečnosti, što može dovesti do daljeg oštećenja hrskavice.
- Erozija kostiju – tokom vremena, inflamacija može dovesti do oštećenja i erozije kostiju unutar zgloba.
- Formiranje fibroznog tkiva – upala može dovesti do stvaranja fibroznog tkiva, koje prekriva zglobne strukture i oštećuje hrskavicu i kosti.
- Deformacije zglobova – kako bolest napreduje, može doći do deformacija zglobova koje ometaju normalnu funkciju.
Reumatoidni artritis je jedna česta bolest koja se javlja skoro na svakog stotog stanovnika. Češće se javlja kod žena, a to najviše između četvrte i šeste decenije života.
Koji su uzroci nastanka reumatoidnog artritisa?
Poreklo i tačan uzrok ove hronične autoimunske bolesti je još uvek nepoznat ali pretpostavlja se da neke osobe imaju genetske predispozicije, kod kojih ako su izložene faktorima spoljašne sredine najverovatnije nekim bakterijama ili virusima se pojavljuje bolest.
Kada smo već počeli priču o tome kako genetski faktor ima jednu od glavnih uloga u pojavi bolesti, treba spomenuti da modernom tehnologijom je otkriveno da osobe sa specifičnim genskim obeležjem HLA DR 4 (mesto na mapi gena) imaju veću sklonost ka oboljevanju.
Ali naravno pored toga, najveću ulogu u nastanku bolesti se pripisuje infekciji.
Jedna od zanimljivih pojava je da takođe povećan rizik od nastanka bolesti imaju žene u prva tri meseca posle porođaja.
Artritis simptomi
Reumatoidni artritis je bolest koja je jako podmukla, što znači da simptomi se razvijaju jako sporo tokom nekoliko nedelja pa i mesecima.
Jedan od prvih simptoma je jutarnja ukočenost jednog ili više zglobova, koji su praćeni bolom u zglobovima tokom pokreta. Obično traje duže od 1h i to je jedna od najbitnih odlika ove bolesti na razliku od drugih reumatskih bolesti.
Na početku se javlja u manjem brojem zglobova ali obično su zahvaćeni više od pet zglobova, i to najčešće mali zglobovi šaka i stopala, nešto ređe laktovi, kolena i skočni zglobovi a još manje ređe ramena i kukovi. Takođe jedan od odlika bolesti je da je zahvatanje zglobova simetrično.
Karakteristične deformacije na zglobovima koje se javljaju kod reumatoidnog artritisa:
- ulnarna devijacija prstiju šaka
- protruzija glave ulne, znak dirke klavira – zglobovi ručja
- deformacije prstiju šaka (krivi prsti), po tipu rupice za dugme i labudovog vrata
- zadebljanja na zglobovima prstiju
Treba spomenuti da osim manifestacija i simptoma vezanih za zglobova, postoje je i vanzglobne manifestacije kada su u drugi organski sistemi zahvaćeni. Ove se više javljaju kod seropozitivnih (bolesnika sa reumatoidnim faktorom) i češće kod muškaraca.
- Reumatoidni čvorići – javljaju se u oko 20-30% obolelih. Najčešće se javljaju na spoljašnim stranama ruku i laktova.
- Kardiopulmonalne tegobe – bolesti koje zahvataju plućne maramice, fibroza pluća, a simptomi mogu takođe oponašati razne druge plućne bolesti.
- Očne manifestacije – rožnjača i konjuktiva oka – keratokonjuktivitis, pacijent može imati osećaj suvoće očiju, uz bol i crvenilo zahvaćenog oka.
- Od brojnih drugih moguće su i neurološke tegobe, uvećanje slezine uz smanjenje broja leukocita (Felty-jev sindrom), što može biti praćeno brojnim infektivnim komplikacijama.
- Oko 10-15% bolesnika mogu da razviju i sekundarni Sjogrenov sindrom, češće kod žena i karakterističan je hroničnim zapaljenem pljuvačnih i suznih žlezda.
Mogu biti prisutni i opšti simptomi upale poput povišene temperature, gubitak apetita i osećaj slabosti.
Dijagnostika reumatoidnog artritisa
Dijagnoza reumatoidnog artritisa zahteva kombinaciju fizikalnog pregleda, laboratorijskih testova i rendgenskog ili ultrazvučnog pregleda:
- Fizikalni pregled – tokom pregleda lekar obraća posebnu pažnju na znake upale zglobova, gde najčešće uočava otok i poremećaj funkcije. A kod uznapredovanog slučaja mogu se primetiti i deformiteti na zglobovima.
- Laboratorijske analize – krvna slika testovi za reumatoidni faktor (RF) i antikorpuse citrulinisanog peptida (ACPA) mogu pomoći u dijagnozi reumatoidnog artritisa.
- Brzina sedimentacije eritrocita (ESR) i C-reaktivni protein (CRP) – služe u proceni nivoa upale u telu.
- Rendgenski snimci – pokazuju karakteristične promene u zglobovima, kao što su erozija kostiju, gubitak hrskavice i deformacije na zglobovima. Radiografski znaci koju su karakteristični kod reumatoidnog artritisa:
- Smanjenje koštane gustine zglobnih okrajaka kostiju – rani znak reumatoidnog artritisa
- Otok okolozglobnog mekog tkiva
- Pojava koštanih cista i uzura
- Potpuni srašćenje zglobnih površina – afunkcija zgloba (ankiloza)
Ultrazvuk i MRI – dijagnostičke metode, koje mogu otkriti rano oštećenje zglobova i prisustvo upale.
Lečenje reumatoidnog artritisa
Nažalost medicina još nije toliko razvijena da se potpuno izleči ova bolest. Etiologija je još uvek nepoznata, pa zvog toga nije ni otkrivena terapija kako bi se uzrok reumatoidnog artritisa otklonio. Međutim postoje nekoliko mogućnosti kojima se uspešno mogu smanjiti ili otkloniti bar neki simptomi. Najvažniji cilj terapije da se pacijentu omogući što bolji i komforniji život uz maksimalno smanjenje bola i deformiteta zglobova. Odnosno da se spreči ili smanji stepen invaliditeta obolelih.
Najbolji lek za artritis je promena životnih navika, kao što je redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjenje stresa. Za osobe koje imaju reumatoidni artritis, prirodni lekovi kao što su čajevi mogu da imaju blagotvorno dejstvo na upale koje se odvijaju u zglobovima. Prirodni lek za reumatoidni artritis i bolove u zglobovima je čaj od đumbira, zeleni čaj i čaj od kurkume. Ovi čajevi su se izdvojili po svojoj efikasnosti jer su u stanju da umanje upalu i bol u zglobovima. Ishrana kod reumatoidnog artritisa treba da bude uravnotežena bogata mineralima, vitaminima, antioksidantima, kalcijumom i vitaminom D. Farmakološki deo terapije obuhvata tri različite grupe lekova, koje se obično koriste kod reumatoidnog artritisa. Najčešće se koriste istovremeno zbog međusobnog potenciranja korisnih efekata.
- Nesteroidni antinflamatorni lekovi (NSAIL) – Aspirin je najpoznatiji predstavnik od ove grupe lekove, ekonomičan, dostupan svima i efikasan, ali i poznat po neželjenim efektima, pre svega na sluzokožu želuca. Iz tih razloga razvijene su nove klase ovih lekova, koji nemaju štetno dejstvo na sluznicu želuca, a i dalje imaju tražene efekte. Doza se individualno određuje, veća je ukoliko je i aktivnost bolesti izraženija, ali treba voditi računa i o neželjenim efektima.
- Glukokortikoidi – deluju antiinflamatorski, ali u stanju su i da modulišu stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati i lokalno u vidu injekcije u sam oboleli zglob (intrartezno). Njihovo dejstvo je jako brzo i odmah dovode do smanjenje upale. Međutim, posebno treba naglasiti brojne neželjene efekte tokom hronične primene i malih doza kao odraz jatrogenog hiperkorticizma (uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata i lica, kao i trupa, ali ne i na ekstremitetima (Kušingoidni izgled), smanjenje koštane gustine i povećanje vrednosti krvnog pritiska). Tako se može reći da su glukokortikoidi u reumatoidnom artritisu “dobre sluge ali zli gospodari”. Iako se smatra da ovi lekovi ne utiču na tok bolesti, neke skorije studije ukazuju da bi u manjim dozama mogli imati i bolest modulirajuće efekte.
- Modifikujući lekovi bolesti (grupa lekova koji su u stanju da promene tok same bolesti) – osim što ublažavaju simptome, mogu i značajno promeniti tok same bolesti, odnosno usporiti napredovanja promena na zglobovima. Kako smo već saznali promene na zglobovima se javljaju rano na početku bolesti, već po ustaljenom terapijskom toku, ovi lekove se koriste rano i agresivno na početku toku bolesti. Neki od lekova iz ove grupe su :
- Metotreksat – je lek koji se najčešće koristi iz ove grupe lekova
- hlorokvin
- sulfasalazin
- soli zlata
- citotoksični agensi – azatioprin, ciklofosfamid, ciklosporin A
- leflunomid
Nefarmakološko lečenje
Fizikalna terapija je sastavni deo lečenja pacijenta sa reumatoidnim artritisom. Primarni cilj je očuvanje funkcije zglobova u najvećem mogućem stepenu.
Ortopedska hirurgija je krajna metoda koja se koristi kada dođe do nepovratnog oštećenja velikih zglobova, kada se ugradi veštački zglob, koji omogućava kvalitetniji život bolesnicima.
Kakav je tok bolesti i prognoza posle dijagnoze?
Tok reumatoidnog artritisa je teško predvideti. Na osnovu praćenja kliničkih, laboratorijskih i radioloških karakteristika bolesti zapaženo je sledeće:
- Oko ⅔ obolelih imaće neki određeni stepen invaliditeta unutar 10 godina nakon početka bolesti.
- Dužina života kod muškaraca je kraća za oko 7 godina, dok kod žena život se skraćuje za oko 3 godine života.
- Studije su pokazale da je mortalitet ovih bolesnika gotovo dva puta veći od populacije zdravih osoba
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Email: ortopedijamd@gmail.com
