Anatomija išijadičnog nerva

Nerv išijadikus nastaje od nervnih korenova koji potiču iz donjeg dela kičme, tačnije od lumbalnih korenova L4, L5, do sakralnih korenova S1, S2 i S3. Ovi korenovi se spajaju u karlici i formiraju išijadični nerv, koji zatim prolazi kroz zadnjicu, duž zadnje strane butine i grana se u manje nervne grane koje snabdevaju mišiće i kožu noge i stopala. Nerv išijadikus je najveći i najdeblji periferni nerv u ljudskom telu, na nekim mestima je debljine palca ruke, u regijama gde je nerv najdeblji najčešća je i lokalizacija bol.

Mehanizam povrede išijadičnog nerva

Najčešći uzrok povrede i kompresije išijadičnog nerva je hernija ili izbočenje diska u lumbalnoj kičmi. Kada dođe do oštećenja diska ili pomeranja iz svog fiziološkog položaja dolazi do pritisak na nervne korenove što rezultira simptomima išijasa. Išijadični nerv je uvek povezan sa kičmom, posebno sa lumbalnim i sakralnim delom. Stanja koja utiču na kičmu, kao što su hernijacije diskovi, spinalna stenoza (suženje kičmene moždine) ili spondilolisteza (pomerenost kičmenih pršljenova), mogu kompromitovati, iritirati  išijadikus i dovesti do simptoma išijasa. Promene na diskovima mogu biti izazvane mehaničkom silom, padom, udarcem, prekomernim pokretom ali takođe mogu biti i degenerativne prirode kao što su spondiloza kičme, reumatske promene, kalcifikacija (okoštavanje), osteoporoza, patološka skolioza i lordoza.

Mehanizam povrede išijadičnog nerva takođe može biti spazam mišića kroz koje on prolazi, organizam pojačava tonus mišića kao mehanizam zaštite struktura u slučaju nezgodnog ili nekontrolisanog pokreta, podizanja velikog opterećenja i dugotrajnog opterećenja u savijenom položaju. U pomenutim situacijama spazam mišića stiska odnosno sužava kanal prostianja išijadikusa koji dovodi do kanalarnog sindroma i povrede.

Povrede išijadičnog nerva mogu nastati intoksikacijom organizma određenim patogenima u kom slučaju dolazi do demijelinizacije (stanjenja omotača nerva), smanjenja kapaciteta provodljivosti i degeneracije nerva. Patogeni koji mogu dovesti do ovakvog stanja su neurotoksini koje pronalazimo u Lajmskoj bolesti, Zika virusu, Tetanusu… ali i u svakodnevnom životu npr. aluminijum, teflon, lakovi, vinili… Neadekvatna upotreba kućne, garažne i dvorišne hemije dovode do intoksikacije najpre centralnog nervnog sistema što se dalje reflektuje na periferni nervni sistem.

Bol išijasa

Išijadikus obično uzrokuje bol koji se širi iz donjeg dela leđa ili zadnjice niz zadnju stranu noge. Bol može varirati u intenzitetu i može biti oštar i tup, kao ubod ili jak pritisak i peckanje/žarenje. Obično pogađa samo jednu stranu tela. Pored bola, mogu se javiti i drugi simptomi poput trnjenja, utrnulosti ili slabosti mišića.

Simptomi išijasa

Išijadični bol je karakterističan simptom išijadikusa. Ovde smo naveli nekoliko ključnih karakteristika i simptoma koji pomažu u prepoznavanju išijadičnog bola:

1. Išijadični bol se obično javlja duž puta išijatičnog nerva, koji se proteže od donjeg dela leđa, preko zadnjice, zadnje strane butine, pa sve do stopala.

2. Išijadični bol se može opisati kao oštar, peckajući ili iznenadni bol. Može biti intenzivan i izazivati jaku reakciju, uglavnom ograničava normalno kretanje.

3. Išijadični bol može biti praćen drugim simptomima kao što su trnjenje, žmarci, mravinjanje, peckanje ili slabost u nozi, stopalu ili prstima

4. Išijadični bol je često izazvan određenim pokretima ili aktivnostima. Na primer, bol može biti pojačan tokom dugotrajnog sedenja ili stajanje, podizanja težine, kašljanja ili kijanja. Ove aktivnosti mogu izazvati pritisak na išijadični nerv i pogoršati simptome.

5. U nekim slučajevima, išijadični bol može biti praćen slabljenjem mišića u nozi, stopalu ili prstima. To se može manifestovati kao problemi u hodanju, gubitak ravnoteže ili smanjenje snage mišića.

Ako imate simptome koji ukazuju na išijadični bol, važno je konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom, kao što je fizijatar, ortoped ili fizioterapeut. Uz pomoć detaljanog pregleda, postaviće se tačna dijagnoza i preporke za odgovarajući plan lečenja ili terapije koji će pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanja opšteg stanja.

Lečenje išijasa

Vežbe za lumbalni sindrom i išijadični bol

Vežbe su neizostavan faktor za ublažavanje simptoma išijadikusa, jačanje mišića kao prevenciju povreda. Uvek se preporučuje da se pre započinjanja bilo kakvih vežbi konsultujete sa svojim lekarom ili fizioterapeutom kako biste dobili individualizovane savete i izbegli dalje povređivanje.

Naveli smo nekoliko vežbi koje se često preporučuju za išijadični bol:

1. Povlačenje kolena ka grudima:

• Lezite na leđa, savijte koleno jedne noge i povucite rukom blago ka grudima.
• Držite poziciju 15-30 sekundi, a zatim polako vratite nogu u početni položaj.
• Ponovite sa drugom nogom.
• Ova vežba pomaže u istezanju mišića zadnjice i lumbalne kičme, relaksira strukture i oslobađa spazma.

2. Stabilizacija karlice:

• Lezite na leđa, savijte kolena, a stopala ostaju na podu.
• Lagano stegnite mišiće stomaka i kako biste izazvali rotaciju karlice.
• Držite poziciju 5-10 sekundi, a zatim opustite mišiće.
• Ponovite 10-15 puta.
• Ova vežba jača mišiće abdomena i donjeg dela leđa, poboljšavajući stabilnost kičme.

3. Istezanje piriformisa:

• Sedite na pod sa ispruženim nogama.
• Prekrstite jednu nogu preko suprotne tako da stopalo spolja dodiruje butinu suprotne noge.
• Blago povucite savijenu nogu prema grudima dok ne osetite istezanje u zadnjici.
• Držite poziciju 15-30 sekundi, a zatim promenite stranu.
• Ova vežba pomaže u opuštanju mišića piriformisa koji može vršiti pritisak na isijadični nerv.

4. Most:

• Lezite na leđa sa savijenim kolenima i stopalima na podu, ruke pružene pored tela.
• Stisnite mišiće zadnjice i podignite kukove od poda tako da formirate ravnu liniju od ramena do kolena.
• Držite poziciju 5-10 sekundi, a zatim spustite kukove na pod.
• Ponovite 10-15 puta.
• Ova vežba jača mišiće zadnjice i donjeg dela leđa, pomažući u stabilizaciji kičme i karlice.
• Važno je napomenuti da vežbe treba izvoditi pažljivo i bez forsiranja, posebno ako imate akutne simptome išijadikusa. Ako osećate pogoršanje simptoma prekinite sa vežbom, vežbe se rade do granice blage neprijatnosti ili do granice bola.

Korektivne vežbe za išijadični bol se u početku uvek izvode u prisustvu fizioterapeuta zbog kontrole kvaliteta izvođenja i individualnih korekcija. Nakon određenog vremena obuke, ukoliko fizioterapeut proceni, vežbe se mogu izvoditi i samostalno u kućnim uslovima.

Fizikalna terapija za išijadični bol

Fizikalna terapija je grana medicine koja koristi fizičke agense kao sredstvo lečenja, magnetizam, elektricitet, talasna emisija i spektar svetlosti su samo neki od fizičkih agenasa koji prave razliku i donose oporavak kod povreda išijadikusa.

1. Terapija magnetom

Magnetoterapija koristi magnetno polje kako bi stimulisala tkivo i podstakla procese oporavka.Terapijska magnentna polja poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju upalu i ublažavaju bol. Išijadični nerv kao i svakvi periferni nerv “voli” terapijsko magnetno polje.

2. Terapija interferentnim strujama

Interferentne struje su srednje i visoke frekvencije električnih impulsa koje se primenjuju na telo putem elektroda. Ove struje mogu duboko da prodru u tkivo i koriste se za ublažavanje boli, smanjenje upale, poboljšanje cirkulacije i opuštanje mišića.

3. Terapija TENS-om (Transkutana električna nervna stimulacija)

TENS je metoda koja koristi niske električne impulse kako bi se blokirali signali boli prema mozgu. Elektrode se postavljaju na kožu u regiju mesto bola, TENS generiše električne impulse koji stimulišu nervne završetke i smanjuju osećaj boli.

4. Terapija galvanskom strujom

Galvanska struja, ili kontinuirana jednosmerna struja (DC), koristi se u terapiji kako bi se postigao terapijski efekat. Primenjuje se putem elektroda koje se stavljaju na kožu. Galvanska struja može poboljšati cirkulaciju, smanjiti oticanje, poboljšati zaceljivanje rana i smanjiti bol. Česta je terapija kod išijadičnog bola i postavlja se duž noge od stopala do lumbalne kičme.

5. Terapija TCARE-om

Terapija TCARE-om (transfer kapacitativne i rezistitivne energije) ne koristi se na samom mestu korenova išijadičnog nerva, već na periferiji u regiji nadkolenice i podkolenice. Aktivni transfer energije omogućava tkivu da se duži vremenski period bori sa oštećenjem.

6. Terapija laserom

Laserska terapija koristi snopove usmerene svetlosti određene talasne dužine kako bi podstakla procese ozdravljenja u tkivima. Laserska terapija može smanjiti bol, upalu, podstaći cirkulaciju i ubrzati oporavak. Koristi se često u akutnom stadijumu.

7. Terapija ultrazvukom

Ultrazvučna terapija koristi visokofrekventne zvučne talase kako bi prodrla u tkivo i putem mikrovibracija stimulisala metabolizam, obezbedila celiji adekvatan transport hranljivih materija i ubrzala oporavak. Kod išijadičnog bola aplikuje se na spastične mišiće u cilju obezboljivanja i relaksacije.

Lekovi

Terapija medikamentima je deo rehabilitacije išijadičnog bola. Naveli smo neke uobičajene lekova koji se mogu koristiti:

1. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)

Ovi lekovi, poput ibuprofena ili diklofenaka, mogu pomoći u smanjenju zapaljenja i ublažavanju bola koji je povezan sa išijadičnim bolom. Oni deluju tako što inhibiraju proizvodnju prostaglandina, koji su odgovorni za upalu i bol.

2. Oralni kortikosteroidi

U određenim slučajevima, lekar može propisati oralne kortikosteroide, poput prednizona, kako bi smanjio upalu i otok koji mogu pritiskati išijatični nerv. Ovi lekovi se obično koriste u kratkotrajnom periodu zbog mogućih neželjenih efekata prilikom duže upotrebe.

3. Mišićni relaksanti

Mišićni relaksanti se koriste za opuštanje mišića i smanjenje grčeva koji mogu biti prisutni kod išijadičnog bola. Ovi lekovi se obično koriste samo kratkoročno, jer mogu izazvati pospanost i druge neželjene efekte.

4. Opioidni analgetici

U retkim slučajevima, kada je išijadični bol veoma jak i ne reaguje na druge lekove, lekar može razmotriti upotrebu psihoaktinih analgetika za ublažavanje bola. Ovi lekovi su jaki analgetici i mogu imati ozbiljne neželjene efekte, pa se koriste samo uz strogi nadzor lekara.

5. Inekcije

Lekar može prepisati davanje leka i vitamin putem inekcije u glutealni mišić, terapija inekcijama je jedna od efikasnijih mera u relaksaciji simptoma išijadikusa

6. Vitamini

Terapija vitaminima je propratni i neizostavni faktor u lečenju akutnog išijasa, kompleks vitamin B i vitamin E imaju blagotvorno dejstvo na metabolizam i izlečenje nerva.

Važno je napomenuti da lekove treba koristiti prema uputstvima lekara. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što počnete da koristite bilo koji lek za lečenje išijadičnog bola. Lekar će moći da proceni vaše stanje, uzme u obzir druge faktore i prepiše odgovarajući lek i dozu koji će vam najbolje odgovarati.

Prevencija povreda išijadikusa

Prevencija podrazumeva navike i promene u svakodnevnom životu. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći u sprečavanju povrede išijadikusa:

1. Održavajte dobru posturu

Držite pravilan položaj tela tokom sedenja, stajanja i hodanja. Održavanje pravilne posture može smanjiti opterećenje kičme i relaksirati išijadični nerv.

2. Redovno vežbajte

Uključite u svoju rutinu vežbe koje jačaju mišiće leđa, trbuha, zadnjice i nogu. Snažni mišići mogu pružiti bolju podršku kičmi i smanjiti rizik od povrede išijadikusa.

3. Zagrejte se pre fizičkih aktivnosti

Pre nego što započnete sa fizičkim aktivnostima koje zahtevaju napor, zagrejte se pravilnim istezanjem i laganim kardiovaskularnim vežbama. Zagrevanje pomaže da se mišići pripreme za opterećenje i smanjuje rizik od povrede.

4. Pazite na težinu

Održavajte zdravu težinu ili radite na postizanju optimalne telesne težine. Prekomerna težina može staviti dodatni pritisak na kičmu i povećati rizik od povrede išijadikusa.

5. Pravilno podižite teret

Kada podižete teže predmete, koristite pravilnu tehniku dizanja tereta. Savijte kolena, držite teret blizu tela i koristite snagu nogu za podizanje tereta umesto da se oslanjate samo na leđa.

6. Pauze tokom sedenja

Ako veći deo dana provodite sedeći, pokušajte redovno da pravite pauze i ustajete, istežete se i hodajte. Dugotrajno sedenje može izazvati relaksaciju trbušne muskulature iz čega proizilazi nestabilnost lumbalne kičme i povećanje rizika povrede išijadikusa.

7. Pravilno spavajte

Odaberite dušek i jastuk koji pružaju odgovarajuću podršku kičmi dok spavate. Pravilan položaj tela tokom spavanja može pomoći u održavanju zdravog kičmenog stuba i smanjiti pritisak na išijadični nerv.

8. Izgradite fleksibilnost

Redovno istezanje pomaže u održavanju fleksibilnosti mišića i zglobova. Održavanje dobrog obima pokreta može smanjiti stres na kičmu i rizik od povrede išijadikusa.

Rehabilitacioni tim Poliklinike Orto MD vam želi zdravu kičmu i osmeh na licu.

Alekandar Kostić, strukovni fizioterapeut

ZAKAŽITE PREGLED!

Poliklinika ORTO MD

SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU

Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Mobilni za hitne slučajeve i van radnog vremena: +381 (63) 129 94 22
Email: ortopedijamd@gmail.com

Naslovna slika: Freepik