Diskus hernija predstavlja protruziju (,,curenje’’) diska koji se nalazi između pršljenova kičmenog stuba. Ova protruzija se najčešće javlja u vratnom i lumbosakralnom delu kičme, a može biti uzrokovana traumom ili degenerativnim promenama tokom starenja. Neki od faktora rizika koji mogu povećati šansu za nastanak diskus hernije su: prekomerna telesna težina koja izaziva dodatni stres na intervertebralne diskove u lumbalnom delu leđa, zanimanje – fizički zahtevni poslovi (učestalo podizanje velikih tereta, guranje, bočno savijanje..), genetska predispozicija.
Tegobe koje će se javiti usled protruzije intervertebralnog diska zavise od tri faktora:
1. Nivoa protruzije
2. Veličine protruzije
3. Lokalizacije
Najčešća forma protruzije intervertebralnog diska jeste lateralna (spoljašnja) i u tom slučaju vrši pritisak na kičmene korenove i dovodi do nastanka radikulopatije koja se manifestuje bolom, osećajem trnjenja ili slabosti u rukama ili nogama. Međutim, ukoliko protruzija diska nije velika, mnogi ljudi neće imati nikakve tegobe. Većini ljudi koji imaju problem sa diskus hernijom operacija nije neophodna kako bi se problem rešio.
Simptomi radikulopatije:
1. Bol, kao najčešći simptom, čija lokalizacija zavisi od zahvaćenog korena. Bol je uvek prisutan kod akutnih lezija i po pravilu je intenzivan, oštar, probadajući. Prilikom napinjanja (kašalj, kijanje, defekacija), istezanja ili pokretanja, tipično je da se bol pogoršava.
2. Parestezije, odnosno izmenjen osećaj u delovima tela koji su pod kontrolom oštećenog korena.
3. Pareza, slabost mišića.
Dijagnoza
1. Klinički pregled
Tokom pregleda, lekar će proveriti osetljivost vaših leđa, zatražiti od Vas da legnete na leđa i pomeraće Vaše noge u različite položajima kako bi se utvrdio uzrok bola. Pored toga, obaviće i neurološki pregled pomoću kojeg će ispitati vaše reflekse, mišićnu snagu, šemu hoda i ispitati Vašu sposobnost da osetite lak dodir, ubod ili vibraciju.
Kod najvećeg broja pacijenata, klinički pregled i medicinska istorija će biti sve što je potrebno od dijagnostike.
2. RTG
Iako rendgenski snimak kičme ne može da pokaže postojanje protruzije intervertebralnog diska, može pokazati druge potencijalne uzroke bolova u leđima poput položaja i krivina kičmenog stuba ili preloma kosti.
3. Magnetna rezonanca (MRI)
Može se koristiti za utvrđivanje lokacije diskus hernije, kao i uvid u to koji su nervi pogođeni.
4. CT (kompjuterizovana tomografija)
5. EMNG (elektromioneurografija)
Elektromioneurografija je elektrodijagnostička metoda pomoću koje se može odrediti kretanje elektricnih impulsa duž nervnog tkiva. Ova metoda može pomoći pri utvrđivanju lokacije oštećenog nerva.
Lečenje
1. Medikamentozna terapija
Analgetici (lekovi protiv bolova) – ukoliko je Vaš bol blagog do umerenog stepena, lekar Vam može prepisati lekove iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova poput ibuprofena.
Mišićni relaksansi (lekovi za opuštanje mišića) – mogu Vam ublažiti tegobe u slučaju da imate spazam mišića.
Kortikosteroidi – mogu se kratkotrajno primeniti u težim slučajevima putem injekcije u cilju smanjenja upale i otoka oštećenog tkiva, a samim tim i smanjenja tegoba.
Opijatni analgetici – mogu se kratkotrajno primeniti u težim slučajevima kod pacijenata sa izrazito jakim bolovima, ali ne duže od 7 do 14 dana.
2. Fizikalna terapija
Fizikalna terapija podrazumeva upotrebu određenih analgetskih procedura u cilju smanjenja bolova kao i korektivne vežbe za jačanje mišića. Ergonomska edukacija zaštitnih položaja, odnosno pravilnog držanja, će Vam umanjiti bolove izazvane diskus hernijom i smanjiti rizik od ponovnog nastanka akutnih tegoba kasnije u životu.
3. Operativno lečenje
Kod malog broja pacijenata sa diskus hernijom će biti potrebna operacija. Vaš lekar može predložiti operaciju ako primenom prethodno navedenih vidova terapije ne dođe do poboljšanja stanja.
Vaš lekar može predložiti operativno lečenje diskus hernije u vratnom delu kičme ukoliko:
– klinički i radiološki nalazi ukazuju na mijelopatiju (kompresija kičmene moždine)
– bol je nepodnošljiv za pacijenta i ne povlači se nakon adekvatne konzervativne terapije
– postoji progresivna slabost u regiji oštećenog kičmenog korena.
Operativno lečenje diskus hernije lumbosakralnog dela kičme može biti indikovano:
– Kod pacijenata sa razvojem sindroma ,,cauda equina’’, naročito ukoliko postoji poremećaj kontrole bešike i creva, kada je u nekim slučajevima neophodna hitna hirurška intervencija.
– Ukoliko postoji teži neurološki deficit, poput pada stopala
– Ukoliko postoji progresivno pogoršanje tegoba
– Ukoliko bol neprekidno traje, od 4 do 6 nedelja, uprkos adekvatnoj konzervativnoj terapiji.
Slika: jcomp on Freepik
Poliklinika ORTO MD
SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA ZA ORTOPEDIJU
Futoška 117,
21000, Novi Sad,
Telefon: +381 (21) 382 20 93
Mobilni za hitne slučajeve i van radnog vremena: +381 (63) 129 94 22
Email: ortopedijamd@gmail.com
