Da bi se planiralo lečenje neophodan je adekvatan lekarski pregled kako bi se ustanovila etiologija i specifičan deformitet. Medicinska terapija se može koristiti da bi se rešio problem etiologije, ali ne može promeniti ireverzibilne adaptacije deformiteta na hrskavici, kostima i mekom tkivu. Stoga je većina medicinskih terapija usmerena na ublažavanje simptoma.

 

Prilagođavanje obuće

 

Moguće je razmatrati rastegnute cipele ili koristiti cipele sa širim i dubljim delom za prste. Sem ublažavanja obuće ili pritiska na prste, oblaganje i omotavanje trakama je imalo ograničenog upeha u menadžmentu na duže staze . Međutim, kod starije populacije, oblaganje i omotavanje mogu biti najbolje opcije ukoliko je hirurška korekcija medicinski kontraindikovana.

 

Farmakološka ili fizioterapija

 

Da bi se ublažili akutni epizodni inflamatorni procesi moguće je ponuditi nesteroidne antiinflamatorne lekove i fizioterapiju. Kortikosteroidne injekcije takođe mogu biti korisne za akutna inflamatorna stanja u prvom metatarzofalengealnom (MTF) zglobu. Za opravdano postojanje produžene fizioterapije čukljeva ne postoji ni jedan valjan dokaz.

Funkcionalna ortotička terapija

 

Da bi se kontrolisala biomehanika stopala moguće je implementirati funkcionalnu ortotičku terapiju. Ovaj pristup može olakšati simptomatične čukljeve, međutim stopalo i prvi MTF zglob moraju održavati izvestan stepen fleksibilnosti. Na primer,  tokom pregleda zglob se ne može kretati bočno a položaj sezamoida ne može biti veći od 4 na radiografiji. Ova dva nalaza ukazuju na deformitet koji se ne može smanjiti niti može biti manipullisan na poziciju koja je neutralna i bez bola.

 

Fleksibilnost je neophodna jer omogućuje ortotičaru da manipuliše zglobove i stopalo i da smanji deformitet obezbeđujući stabilnost a samim tim i olakšanje. Rigidni deformitet je moguće jedino hirurški korigovati zato što više ne može biti manipulisan.

 

Ukoliko će uložak biti pravljen za pacijenta, lekar mora biti upoznat sa formularom ortotičkog recepta da bi kontrolisao pacijentov deformitet mada se ovaj formular razlikuje od proizvođača do proizvođača. Dobro razumevanje pacijentovih zahteva omogućavaju lekaru da koristi jednostavne naprave iz slobodne prodaje umesto skupih uređaja koji se prave po porudžbini.

 

Lekar bi trebao biti svestan sledećih problema: pacijentovih aktivnosti i kilaže, gornje presvlake uloška, umetka na prednjem ili zadnjem delu stopala, biomehaničkog pregleda i mogućih modifikacija. Više detalja o ovome u tekstu koji sledi.

 

Aktivnost

Kada propisuje uloške, lekar bi trebalo da postavi ovakva pitanja: ‘Kada će pacijent prvenstveno koristiti uloške? U cipelama? Tokom sportskih aktivnosti? Tokom dana na poslu?’

 

Generalno, cipele omogućuju pacijentu opciju nošenja manjih naprava, ali njima nedostaje kontrola većih uložaka. Pacijenti koji se bave sportom očekuju od uložaka više mogućnosti za amortizacijom pa je zato neophodno koristiti gipkije materijale.

 

Dalje, materijal koji se koristi za umetak ili uložak može da varira. Rigidan materijal (npr grafit) je tanak i lagan, ne deformiše se i dugotrajan je. Međutim, grafit ima tendenciju da puca i stoga ne bi trebalo da se koristi za sport. Druga opcija je polipropilen, istrajna i fleksibilna plastika koja odoleva lomljenju. Lako se može prepraviti brušenjem ili uobličiti zagrejavanjem u ordinaciji dok grafit ne može. Nedostatak polipropilena je njegova tendencija da se deformiše tokom vremena i upotrebe. Neki lekari koriste kožu i pluto sa uspehom.

 

Težina

 

Korišćeni materijal se može naručiti u različitoj debljini. Teži pacijenti zahtevaju deblji materijal koji se neće saviti, napuknuti ili deformisati pod pacijentovom težinom. Štaviše, što je pacijentova cipela glomaznija, deblji će biti materijal za uložak koji može biti korišćen a da ne uzrokuje uložak da nelagodno naleže. Deblji materijal može dodati kontrolu.

 

Gornji sloj

 

Generalno, uložak ima postavu na vrhu umetka bilo da obezbedi amortizaciju ili ublažavanje ili da deluje kao postava. Izbori obuhvataju, ali nisu ograničeni na kožu, vinil, Spenko, etilen vinil acetat (EVA), Poron i Pelit. Gornji slojevii ne doprinose kontroli uloška i nisu funkcionalno neophodni.

 

Umetak za zadnji i prednji deo stopala

 

Postavljanje umetka ili vanjskog materijala koji je sačinjen od drugog materijala koji je ili ukalupljen sa umetkom ili dodan kasnije, može povećati stabilnost i kontrolu uloška. Umetak zadnjeg dela stopala je ispod umetka za petu i ne seže do sredine stopala.

 

Umetak za zadnji deo stopala se može dodati za biomehaničku kontrolu za pacijenta sa rigidnim deformitetom (npr. rigidni valgus prednjeg dela stopala) koji ne može biti zadovoljavajuće ni udobno kontrolisan sa uloškom zbog nemogućnosti manevrisanja pacijentovog stopala. Stoga, pacijent sa rigidnim valgusom prednjeg dela stopala zahteva deo materijala dodan sa spoljašnje strane ili ispod uloška iz bočnog aspekta da bi se balansirao prednji deo i zadnji deo stopala.

 

Biomehaničko ispitivanje

 

Lekar mora utvrditi vrstu deformiteta koji pacijent ima i izmeriti angulrane mere da bi prepisao korekciju.

 

Od stopala u neutralnom položaju se pravi gipsani odlivak koji nije težak sa prednjim delom stopala opterećenim da bi simulirao nošenje tereta. Od ovog odlivka, proizvođač pravi uložak sa ugrađenim korekcijama. Na primer, ukoliko pacijent ima 4° fleksibilan varus prednjeg dela stopala, zadnji deo stopala će verovatno kompenzovati za ovaj deformitet, dozvoljavajući time prednjem delu stopala da podjednako nosi težinu preko svih metatarzalnih glava.

 

Dobro izgrađen uložak dopušta stopalu da stoji u neutralnom položaju, kako na prednjem delu tako i na zadnjem delu stopala, uklanjajući povećane pritiske i deformišuće sile uzrokovane kompenzacijom.

 

Modifikacije

 

Moguće modifikacije mogu uključiti sledeće mere:

 

• Povećanje visine uloška za petu (radi povećane kontrole)
• Stvaranje šireg medijalnog luka (za ravna stopala)
• Obezbeđivanje žlijeba plantarne fascije (za zategnutu i bolnu plantarnu fasciju)
• Korišćenje metatarzalnog uloška (za bol ispod druge metatarzalne glave od preopoterećenja zbog neadekvatne težine koju je nosio čukalj)

 

Ukoliko je etiologija predodređena da bude metaboličko ili sistemsko stanje, najbolje je raditi sa reumatologom, neurologom ili vašim izabranm lekarom da bi se stabilizovala, upravljala i usporila progresija bolesti i da se izabere terapija za deformitet čukljeva.